SOVA BULJINA

 

Buljina ili velika ušara (lat. Bubo bubo) je vrsta ptica koja pripada redu sova (Strigiformes), porodici pravih sova(Strigidae). Buljina je najveća evropska sova, krupnog, zbijenog tela, snažnih kandži, narandžastih očiju i izraženih ušiju. Poznata je po glasu se dubokim „huu-u“. Ova stanarica je retka vrsta, nastanjuje stare šume i stenovite brdsko-planinskeklisure.Velika ušara je na listi strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji .

Opis vrste
Velika ušara ili Buljina je najveća vrsta među sovama, a ujedno i najveća u Evropi i zapadnom Palearktiku. Dužina tela je od 59 do 73 cm, raspona krila 160-190 cm i masa 2-4 kilograma. Ona je nešto manja od orla krstaša, ali je veća od snežne sove. Ime je dobila po velikim perjanim uškama na vrhu glave koje nemaju nikakve veze s ušnim otvorima koji su niže na glavi. Kod većine sova po spoljašnjosti se ne mogu razlikovati mužjak i ženka, jer su i po boji i veličini potpuno isti. Međutim, mužjak i ženka buljine razlikuju se upravo po perjanim uškama koje su kod ženke više spuštene nadole [4]. Ruho joj je tople smeđe boje, prsa su isprugana širokom prugama, „lice“ je tamno i na njemu su osobito istaknute narandzaste oči.

Način života
Aktivna je uglavnom noću, od sumraka do zore. Let je bešuman, sa mekim zamasima kada preleće duga rastojanja. Sove buljine imaju razne tehnike lova. Može da uhvati plen na zemlji, ali i u punom letu. Isto tako mogu da love u šumi, ali više preferiraju otvorene prostore. Mogu da žive više od 60 godina u zarobljeništvu, a u divljini, najviše oko 20 godina. Nemaju prave prirodne neprijatelje, pa su dalekovodi, saobraćaj, kao i lov glavni uzroci smrti .Teritorijalno oglašavanje mužjaka ušare je duboko i zvučno „huu“ koje ponavlja u intervalima od oko 8 sekundi. Ženke se često oglašavaju lavežom, koji liči na oglašavanje lisice. Hukanje mužjaka tokom mirnih noći se daleko čuje, čak 2 do 3 kilometra. Najčešće se oglašava u sumrak ili u zoru.

Ishrana
Hrani se sitnim sisarima, ježevima i pticama, međutim, ako joj se pruži prilika, može da ulovi i zeca, pa čak i zveri kao što su kune, lisice i mačke.
Razmnožavanje
Obitava na otvorenim predelima, planinama i u šumama. Obično se gnezdi na tlu ili na stenma, špiljama i polupećinama. Jaja polaže na golu podlogu. Polog se obično sastoji od 2-4 jaja. Mladi se izvaljuju iz jaja nakon 34-36 dana. Gnezdo napuštaju u dobi od 40 dana, a za let su sposobni s 50-60 dana starosti. Osamostaljuju se u dobi od oko 20-24 nedelje starosti .

Rasprostranjenost
Ova ptica danas se gnezdi u brdovitim predelima na stenama i liticama, daleko od ljudi, iako ih je kod nas nekada bilo i u ruševinama oko Kalemegdana. U Srbiji je veoma retka i ugrožena, zbog proganjanja, uništavanja staništa i verovanja da može da ponese jagnje ili ovcu. Smeštaj gnezda je takođe u stenama i rupama u zemlji. Na vršačkim planinama je retka i prisutna kao redak zimski gost.