BELOGLAVI SUP

 

Beloglavi sup (Gyps fulvus) je vrsta lešinara iz reda dnevnih grabljivica. Visine od 95-110 cm, ima raspon krila od 230-265 cm.
Osnovno perje je riđe braon, dok su letna pera mrka. Odrasle ptice se razlikuju po tome što imaju belu paperjastu kragnicu pri osnovi vrata, dok je kod mladih ona smeđa. Noge su snažne sa tupim kandžama koje se ne savijaju. Ptica dostiže zrelost sa 4-5 godina.

Razmnožavanje
Beloglavi sup gnezdi se u klisurama reka na strmim krečnjačkim stenama. Ženka snosi samo jedno jaje u periodu od kraja januara do početka aprila. Na jajetu leže na smenu oba roditelja od 52 do 57 dana. Mladunac posle tri meseca može da leti, ali je i dalje nesamostalan i zadržava se u blizini gnezda i roditelja do jedne godine starosti, kada počinje da luta sve do pune zrelosti.

Stanište
Naseljava suptropski klimatski pojas, oblast Mediterana, od Magreba sve do Himalaja. Severne granice naseobina su Kavkaz i Krim, dok su one južne Sahara, Arabijska pustinja i visoravan Dekan u Indiji.
Njegova gnezdilišta u Srbiji su u klisurama reka Uvac, Mileševka i Trešnjica na zapadu i jugozapadu države[1]. Odrasle ptice se koncentrišu kolonijalno na širem prostoru gnežđenja, dok mlade lutaju na velikim distancama. Ranije je često bio lovljen i trovan. U Srbiji, brojnost mu je u porastu zbog unapređenja zaštite i prihranjivanja.

Migracije
Zahvaljujući Fondu za zaštitu ptica grabljivica pri beogradskom Institutu za biologiju Siniša Stanković, beloglavi sup je spasen od izumiranja na teritoriji Srbije. Takođe prstenovanjem ptica saznalo se i nešto više o njihovom životu. Tako jedan od supova markiranih na Uvcu pronađen od ornitologa na stalnom staništu u Judejskoj pustinji u Izraelu. Kasnije je još pet ptica sa Uvca pronađeno na istoj lokaciji, dok je sedam Supova prstenovanih u Izraelu, locirano na staništu u Srbiji.